Sklad

Već dugo nema

jedne inspiracije

koja to, ustvari, nije

Odavno se ušuškala

na državne jasle, 

zaobilazeći prošlost

Nije ona ni bivša, 

ni buduća kojoj pluća

drvored kose

Ni prozborila no, 

znala je da se vije

niz šipku, kraj novčanica

koje su lebdele svud 

Sud je udesio njen put, 

bez trotoara za pešake

koji bi rado hodili tu

Zaboravila je da se smeje

napamet naučivši tekst

nove pesme, uglancane

česme, prepune žetona

Već dugo ne videh

jednu inspiraciju, 

srca raciju, koja to nije

Već odavno ona grabi staž, 

neki novi etaž dupleksa

na periferiji, na brdu

Njena garaža sada je gnjavaža

besposlenim autorima poreza

koji joj bez zareza udovolje

Svima je bolje pa i njoj. 

Zasluženo, srce je zaduženo. 

Taj kredit na telo i lice celo

iziskuje danonoćni rad... 

...sklad, dok su 

potraživanja velika. 

I neka. Valja se.

Gary Bramil 29/7/26.