Slobodan Džez

Pred poslednju stanicu

Nišvilla, ljubav se javi, 

rehabilitovana, nova

Glas u glavi uglavio je

raznoliki priraštaj, 

već opustošen

maskiranom tugom

Vijuge su letele sa bina, 

poput silina notnog ključa, 

bar, dok ne prokljuća

vaskoliko zadovoljstvo

Okolno drveće jeste

zatražilo izuzeće, 

a, javno preduzeće

zaduženo je za raj

Uopšteni program, 

prepun emocija

gde ni izolacija

uniju ne stvori:

No, ljubav, 

rehabilitovana

Tek po neka zamena

dočarala je stihovima

razočarane veze, 

bez proteze se keze

I, da, nisam ja dovoljno

dobar, za namrštene, 

a, tako lepe, jabuke, 

što ih i pogled mori

Pune predrasuda

kada zri vitamin G

udostojile su pažnju, 

usmerile gnjavažu...

...govorom tela

No, ni reč ne izgovorih, 

i, zašto bih? Stih takav

je njima nerazumljiv,

dok govor novca jeste

Tu se vazda mreste

one navikle na sitost, 

njihova pričest nije

muzika, nije lek... 

...već ček... 

Ali! 

Ljubav jeste rehabilitovana

ali, ne na uštrub ispeglanih

brojanica silnih kraljica 

čiju dušu moj ćilim grebe

Takav san jeste stran! 

Povratak u crnilo

grada na izmaku, 

donosi nova nedelja

brzopetim potezom

Bar dok je ljubav, 

u kakvom god obliku, 

živa, dok diše, piše! 

Prepisana je terapija:

Sačuvati dušu, 

ne poklanjati srce

onoj koja ne voli

slobodan džez...

Inače zez! 

Gary Bramil 15/8/26.