U Nišu živi Amelija Pulen

Dok sam posmatrao

stripove kako se prže

beton je poput čarobne

lampe iznedrio nju

Trenutak večnosti,

taj tračak svetlosti,

probudio je njene

uspavane okice

Zar u Nišu i ta bića dišu?

Njenu figuru krasila je odeća

dekade mog rodjenja... 

A, ona... Ma, divota kose

u jednom zalogaju!

Njen prćast nos isticao je

vokabular prirodne lepote!

Pomislio sam, hmmm, ustati,

pokloniti se tom univerzumu,

no, eto, tako znam odustati,

zbog straha da ne pokvarim...

...momenat beskonačnosti...

Jel' te vaša visosti

bi li odigrali ples

na podijumu ringle

sokaka u zapećku?

Ipak, ne bih da kradem

kiseonik njenih obraza, 

njenih obrva, njenog koraka

Ali...

Sada znam da, ipak, 

leptirići ne dremaju! 

U Nišu živi Amelija Pulen!

Oh, tako bih da budem njen! 

"So, little Amelie, your bones aren't made of glass. 

You can take life's knocks. 

If you let this chance go by, eventually your heart will become 

as dry and brittle as my skeleton. 

So... 

Go and get him!"

Gary Bramil 30/7/26.