Chapter VII

Vazduh na gram u ulici parnih mašina doneo je, itekakve, promene... Na gore
Pomešane misli, sakrivene iza masnih korica, prouzrokovale su neodoljivu bojazan da je, čak, i pametna reč, odlutala van betona najpoznatije staze..
Metastaza neodoljiva! Na prvi pogled suptilno neiskvarena, vremenom je dobila drugi oblik. Zavist.
Zavist i nepokoriva želja u sunovrat!
Jednosmerna trka. Van parkinga i pauka. Ali žestoko kažnjiva. Prkos uprkos pendreku i zgužvanoj košulji sa prezimenom parila je i poparila već napuklu kožu, izmučenu dobrovoljnim vešanjem na javnom mestu.
Disfunkcionalna sredina savršeno funkcioniše u ubijanju volje nesavršene energije ali izuzetne individue, pojedinca
U širokom spektru bezidejnih saplitanja prednjačile su odavno poznate strele.
Uprte u raniju humanitarnu pomoć!
Naizgled veliko prijateljstvo pretvorilo se u kašu otrova već zagorele šerpe..
Beskrajno poverenje je lako prokockati.
U društvu lažne ideologije i nepotrebnih rutina iskrvarila je poslednja doza infuzije, sa tudjim inicijalima.
To nisam shvatio kao kapislu već sam se, dobrovoljno, udaljio i zakucao na stub. Meni bliži. Meni pojmiv, dovoljno dalek od globalne stene tvrdoglavih lisica. Lična tišina proizvela je mirniju glavu, osudjenu na pametnije reči i bolji film.