Šah Mat

Punoletni povetarac
izbeči oči
na rodjenu krv
Koja vrije
i odavno brije
čist obraz
Nedovoljno pošten
za taj pogled izoštren
Toliko truda
iznedri visok ton
meni nepojmiv
Ne plačem
ali u srcu skačem
i kidam arteriju
Svoju praznu bateriju
cedim na vetru,
trunem na betonu
bez crvenog tepiha
kojim se neko ponada
Ta promenada
je lažna nada,
nevažeća dozvola
i čista razonoda,
jedina prilika
u moru neprilika
Što obezbedi
a ne obezvredi
gorivo za život
Ja sam običan pešak
na klizavoj tabli
gde princ
ne priznaje kralja.
Ne valja.