Kap Slobode

Bata Braco, zdravo! Kako si?

O, hello, hello! Eto ~ dežuram kraj ploča. Ti?

Šetam pa nešto razmišljam...

E? O čemu, ako smem pitati?

O prolaznosti. Ustvari, o svemu...

Svemu?

Da...

Recimo?

Biću konkretniji, elem: Koliko smo izgubili godina boreći se protiv vetrenjača...

A, to! Jbg, tačno, izgubili celi život okruženi životinjama koje smo gajili...

Gajili?

Da, da! I plus im prepustili rukodjenje našom dušom, našeg smisla...do besmisla... Pa, ti plivaj u ovom živom blatu...

Bata Braco, da znaš da jeste živo blato...

...koje otera mladost....

...a, nas, u ropstvo?

Itekako! Dragi moj prijatelju! Opterećuju nas  nepismenim personama koje su, poput njih samih, toliko nebitne...A, to, niko ne kapira...

Misliš? Mi kapiramo!

To da, dok ostali glume po tom pitanju...I ravnodušni su...Mi, ne!

Zato nas ne vole tj. ne poštuju?

Svakako! Skakavci su pobrstili našu poljanu... Ostade nam beton...hm...

Beton nama treba!

Pa sad... Logor jeste betoniran i ogradjen raznim naplatnim rampama, oko Niša... Prividna sloboda, druže moj...

Vala....

Koliko god da smo glasni, naše okruženje jednim klikom pogasi potenciometre...

Klikom, da... Izgleda da im tudj glas prija...

Hm...

Pa, ozbiljno, naš glas gaze, naše strofe brišu a refren da ne pominjem...

Refren?

Više solo, rekao bih. Soliraju do besvesti... No, narod voli to kolo... Lude lude...

...mlada si devojko...

Zvonimir! 

Bata Braco, pamtiš...

Hteo ne hteo...Godinama tako...

Šta će biti?

Kako šta? Ništa! Narod je nasmejan i presrećan...Zar ne primećuješ? Dobro, svi, sem žena...One su posebna priča...

Kontrast? Toliko lepe, one prirodne, a sa druge strane, toliko bezosećajne i podmukle... Prosto uživaju!

I treba, drug, neka ih. Zbog linije gase potomstvo... Zbog strija, lažna sloboda im prija... 

Tako je! Plus ~ vole one nasilnike i one su, ustvari, u podsvesti S/M orijentisane...

Da! Do poslednjeg daha...

...I kapi...

...krvi.

Gary Bramil 7/6

*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'