Taoc

Mladiću, kako je?

Dobar dan, pa... Može bolje... Vi?

Gledam ove tvoje ploče i setih se mladosti...

Da, drugačije mladosti od ove danas...

Tačno tako, mladiću. Itekako drugačije.

To vam verujem. Drugi svet. Ma, sve....

Znaš, mladiću, vidim džez ploče...

Da...

...znaš, ja sam znao iz Beograda avionom da skoknem do Londona, Minhena, Amsterdama, Beča...

Sjajno!

Tako je... Skoknem tako na kafu, kako bi se reklo... Posetim muzeje, prošetam na jedan ručak, čašu vina i, naravno, do prodavnice ploča...

Extra

...gde bih, u tom trenutku, i to ubrzo po objavljivanju, kupio novi Pink Floyd, Zeppelin, Uriah Heep...

Fantastično...

...pokupim to i donesem drugarima na žurke, da puštaju....

A, devojke?

Devojke? Kako da ne, mada su bile mnogo stidljivije od ovih, današnjih, polugolih.... Više su držale do sebe, roditelja, porodice.... Kako da ti kažem...

Poštovale su autoritet i momke, očeve?

To, da, svakako. Sada, mladiću, zamisli ti taj stil, pa držanje, vokabular... Mene lično je više puta oduševio po neki razgovor...

U to ne sumnjam, mada...

Mada?

...mislim da dosta devojaka, žena i danas čita a i lako im je dostupno, no tada...

Knjige i ploče? Jeste, tačno, ali one nisu tako lako bile dostupne udvaračima, kao danas...

Mladiću, tada bi morao biti strpljiv po 'onom' pitanju.... Danas, iskoristi muškarca, odbaci kao krpu, nakon što obriše prašinu 'dole' i već sutra novi igrač igra njen bilijar...

Bilijar?

Tako je, ubaci belu lopticu danas, sutra već je druga ili druge dve boje u modi...

Uh, verujem, mislim, vidim, znam...A, tada?

Tada bi se, mladiću, morao pojaviti na vratima njenog oca, majke i ako on dozvoli, izvedeš curu u grad... I to sa velikim uvažavanjem i poštovanjem..  Uz...

Uz?

....samopoštovanje i držanje, inače, ako tvoj otac sazna.... Sledilo bi prevaspitavanje...

Gospodine, zar ne mislite da je takav vid vaspitanja doveo do trećeg Balkanskog rata tj. do devedesetih?

To je vrlo moguće, mladiću, ne bežim od toga, ali...Nisu svi ratovali, znaš?

Apsolutno. Oni pametniji su pobegli, na vreme...

Razmišljao sam ja i o tome, no, bila mi je sasvim pristojna plata ovde.. Mladiću, ja sam mašinski inženjer..  Cenili su to....

To je lepo, za razliku od danas...

Danas? Danas, mladiću, je sve naopako... Znaš da mi sada krivo što nisam prihvatio ponude...Džaba sada... Ti si mlad, iskoristi priliku da se skloniš van ovog kaveza...

Mislite?

Ne mislim, znam...Jedino ako ti se dopada ovde...No, emocije zaboravi...

Da... Vrlo često me ganja, da tako kažem, osećaj taoca ovog mentaliteta ovde....

To verujem...

Nikad se ne zna...

Sve će se doznati, mladiću.... 

Slažem se, ništa nije isključeno...

Ovako mladiću: Dom je tamo gde te cene i poštuju, tvoj trud i tvoj rad...

Razumljivo...

Imaj to na umu. Pozdravljam te.

Hvala, prijatan dan vam želim...

Hvala, mladiću, takodje. Ne budi taoc!

Nikako! Ko ode poživeće, ko ostane patiće.

Gary Bramil 16/6

*Deo iz knjige 'Fiktivna Rutina'