Podsmeh stoke

Podsmeh balave

golotinje

i budućih kockara,

još više me uveri

da mi je duša

u nogama mojim

Osudjujući pogled

onih, sa

grudima na izvol'te,

gde pertle

ulaze u štrokavu

zadnjicu,

još više mi

popravi vid,

uprkos sočivima

Slad izmeni

večito namrštena

lica

pečatirane stoke,

dobrovoljno nataknute

na sistem,

vešto mešajući

guzovima zarad

boljeg primanja

Ponos stvara

jutarnji hod

bolesnih nogu,

jer, konačno,

sa osmehom

ka vlasnicima

njihovih obraza

i života, gde im

na mrvicu kaplje

vazduh

Moji organski

crteži, po telu

i udovima,

odaju sliku

decenijske borbe,

bez prekida koraka,

dok nemušti podsmeh

traje kraće

Žao me:

Dece bez hoda.

Dece bez žmurki.

Dece bez mogućnosti plesa,

uz omiljenu pesmu.

Dece bez prilike da trče,

jer, eto kasne na sastanak

sa devojkom.

Dece koja i bez koraka

predju igricu zvanu život,

bez obzira na podsmeh

razmaženih kreatura

bez odeće.

Podsmeh je

nemaština duše,

ožiljak je

dokaz truda,

uprkos izraženoj

eliti pokvarenih

siromaha u ljušturama,

bez duše,

bez osećaja za lepo,

gde kočina sa medija

obezbedjuje pomije

obezglavljenoj stoci.

Gary Bramil 13/7