Proklet je onaj rodjen kraj vas

Dok bogato

ispunjen tanjir

krasi zid

virtualnog raja,

bebe gore

u rerni,

belih zidova

Dok se

tovare već

prepunjene zlom

nečasne sestre,

u belom,

stomak ne

miruje

Dok se nazdravlja

žuljevima kupljena

žestina,

parče hleba i

otrovne salame,

krasi tanjir

kraj budućih

mama

Dok očevi

šegače na poslu,

neispunjavajući kvotu

nestručne idile,

znoj gori grudi

prepune mleka

Dok se gradi

krvavim ciglama

arena poslušnika,

novi naraštaj

umire žedan

Dok se čereče

nedorečene na faksu,

beli ološ naplaćuje taksu,

na život,

u močvari bezdušne

malogradjanštine

Dokle god

glava kuće

gazi svoj ponos,

otrovna belina,

punih džepova,

sa sigurnim prihodom

će voditi kolo,

gde u startu

caruje bela krpa

kao dokaz

predaje duše

gorima od sebe.

Gary Bramil 17/7