Zli septembar

Odavno ne beše

septembar

tako zao,

kao danas ovaj

Itekako znojav

a i mokar od kiše,

šunja se sve tiše,

i tiše, i tiše, kliše

Oči sklapa,

ravnodušno bleji

tik uz ćošku,

bez reči kmeči

Izgorene ruke

su van struke

i promaje,

umorne od ringle

i cigle galerije

umetnosti

Septembar skače,

povremeno plače,

suze lije do

provalije, u blizini

Zlo sa jastuka

betonskog kreveta

zna da kleveta

duboko u noći,

u samoći

Poneki osmeh

iscede usne neke,

već provaljena budj

i septembar tudj

Kiša ne ohladi

razum letnje suše,

te blistave guše

knedle što guta

Prekriven lišćem

poput jorgana,

zamišljam plažu

i mog starog što

leži u zemlji.

Gary Bramil 12/9