Van okova tvojih!

O, sveče,

šta ti je preče?

O, sveče,

oslobodio si

meče!

Pomislih

da od mene

pametniji si,

no se prevarih,

umalo zadavih

Potezima

tvojim sludjen,

ali, probudjen

u tami svetlo

ja sam

O, sveče,

zar ti preče

starost čudna,

lica bludna?

O, sveče,

oslobodio si

meče!

Sada živi na

ignor, poput

života mog

što proživih

u neznanju

Na imanju

koje zimi

stopala mi

truje, gume

žvaka sudove

mi psuje

Van trotoara,

opasno tu je,

tvoje misli

krste mladi

prsti, sunca,

što ne bunca

O, sveče,

šta ti je preče?

Obraz ti leče

ruke što

bakcile nose,

i tad' prose

pažnju tvoju,

o, loju, što

pamet sunca

lomiš!

Nadležan nisi,

ostavka pa robija!

Živo je meče

van okova tvojih!

Gary Bramil 5/2/25.