O, kako te ne poljubih!

O, kako te ne

poljubih dok su mi

tvoje reči budile dušu

O, kako te ne 

poljubih dok mi 

tvoj osmeh osunča srce

O, kako te ne

poljubih dok su mi

ruke tvoje širile zenice

O, kako te ne 

poljubih kada se

uzbudih slušajući

sadržaj dramskog teksta

O, kako te ne poljubih

i ne zagrlih dok je kiša

plesala tvojom kosom

O, kako te ne poljubih

i život ne probudih

dok mi telo i usne tvoje

najbliže bejahu

O, kako te ne poljubih

na vetru što mi 

prošaputa tvoj osmeh

O, kako te ne

poljubih no se izgubih

u obrazima tvojim,

meni nedostižnim

O, kako se obrukah

prema sebi i toj dilemi

kad ukradem dah

što ga tvoja duša deli..

Meni!

O, kako te ne poljubih,

i ne pobegoh iz robije

što se ovde život zove

O, kako te ne poljubi

ovaj dasa što ga mrzi masa,

ali on ne haje no u

pesmama sebe daje

On rečima plovi

dok se ne prepolovi

na groblju starom.

Gary Bramil 30/5/25.