Kad pamet utihne

Tokom letnjeg pakla

pamet je otišla...

na odmor

Prepustivši me tišini

osama je u

punoj rezoluciji

zasijala

Sustigao je i odgovor

nemuštim jezikom

preobrazivši rutinu

u spokojnu prašinu

Realno stanje

otklonilo je

svo to lažno sranje

virtualnog raja

Odbrusivši tlo

pod nogama

većina je poletela

nesvesna grehova

Pred oltar

svakidašnjice

ispeglane odeće,

gušile su se kravate

Kad pamet utihne

munje doleteše

pa pometoše

nevidljivi trag

I, džaba ta omča

što visi pred očima, 

e, tu, ljubav počiva, 

dobrodošla nije... 

Tu srce bije, 

mehaničko i lažno, 

puno predrasuda

i nepoznatih osuda

Inače, 

ne postojiš!

U sebi ovce brojiš

van mreža

okorelih antiteža! 

Dobrodošao

u pakao tišine!

Džaba bi plakao! 

Zri ili mri! 

Gary Bramil 4/8/25.