Naučih da živim bez tebe

Uprkos očima

gde još duša

moja počiva ~

Naučih da živim bez tebe

Prkos moja

jeste tvoja

zvezda vodilja,

jer, ta krv vrije

dok čarolije

nikad dosta

Zloupotrebljen

od strane one

što ti mozak truje,

dok pločnik luduje,

zaplesao sam

Uprkos očima

gde još duša

moja počiva ~

Naučih da živim bez tebe

Bez tebe

Bespotrebni korak

što začini moj

život gorak,

jedna kafa bez mleka

mi stvori čoveka, velikog

Dok sivilo ludi

iznad moje glave,

mozak se kuva

da bar sačuva um,

nenaspavan, zbog sebe

Uprkos očima...

Naučih da živim bez tebe

Hteo ne hteo

odbaciću veo,

što mi uprlja oči,

urnisa obraz,

sav taj jaz

izmedju dvojice istih

Za kraj, ostavljam stih,

ne sasvim tih ~

Naučih da živim bez tebe

Moram, zbog sebe, znaš?

Bez tebe

Bespotrebni korak

što začini moj

život gorak,

jedna kafa bez mleka

mi stvori čoveka, velikog

Moram, zbog sebe, znaš?

Moram, zbog sebe.

Gary Bramil 18/10/25.