Izvini, Bella

Izvini, Bella, 

izvini što ti

zabraniše da

svoju decu vidiš

Izvini, Bella, 

izvini što ti

zabraniše da

svoju decu hraniš

Izvini na zlu

koje se odomaćilo

na ovom prokletom

tlu...

Ne oprosti onima

što ti ljubav uskratiše! 

Onima što dom tvoj

urnisaše! 

Ne oprosti! 

To su jako prosti

i neobrazovani, 

ali jesu omiljeni

Ovo društvo 

takve voli... 

Tom zlu se moli! 

Tvoj je dom u mraku, 

tom 'meraku' nadošle

poplave agresivnih

Izvini, Bella, 

izvini što ti

zabraniše da

svoju decu vidiš

Izvini, Bella, 

izvini što ti

zabraniše da

svoju decu hraniš

Da se smeješ, 

srca da im greješ, 

u ovoj poplavi kiča

i jeftine časti! 

Izvini, Bella. 

Ne oprosti onima

koji su jako prosti! 

Ne oprosti tom zlu! 

Ne oprosti tom dnu! 

Ne zaboravi to crnilo

što ti dom u tamu zavilo! 

Izvini, Bella. 

U zle si predele

sletela verujući da

ovde nisu ljući... 

...no, jesu!

Najgori! 

Ovde gori pod

nogamo tlo...

Ovde caruje zlo! 

Izvini, Bella, 

izvini što ne možeš

svoju decu da zagrliš, 

da im se diviš dok rastu...

Izvini i molim te ne oprosti!

Znaš, ovde nezvani gosti

na uništenim grobljima

ne poseduju od predaka kosti!

Zato...Izvini, Bella.

Izvini na ruini praznine

što tvoj dom ne želi biti! 

Izvini, Bella... 

Ovde ptice ne umiru

pevajući. 

Gary Bramil 30/5/26.