Dim kroz ključaonicu

Tajna tvoja život kroji, 

nesmetano, krišom, 

mojom ulicom tišom

Tvoje oči mržnju nose, 

samozadovoljne one

prkose muškom rodu

Neizmenična struja

tvog srca je oluja

uneredivši sokak

Za tebe je svako prostak

odudarajući tvoj stenjajući

prostakluk strašila plastičnog

Svakoga dana neobičnog

ti lično slomljenim krilom

kao akrilom obojiš pločnik

To nije školica jednog deteta, 

jer, ti si udovica otrovnog pauka

sa danonoćnog parkinga... 

Prepun budžet tvog poslodavca

bio je mala maca u odnosu

na tako izražen okoliš tvoj

To je boj! Tvoj je znoj

okovan krvavo zaradjenim 

novcem, tvojim sinovcem

Ogrnuta u plašt naravoučenija

ti si smislenija na betonu,

tom saksofonu emocija

Tvoja dokolica hrani slabe

dok dim kroz ključaonicu

krije predstavu beznadja. 

Gary Bramil 7/8/26.