Gary Bramil Art Exhibit

Intelektualna usamljenost Sloboda U  Okruženom Zatvoru Okuražene Elite Zabrinjava Elitisti č ki pristup Nedostupnoj re č i Prefarba Dostojnu nit Kože na modrim Nogama, Ideja zakr č enosti Vena Od malena Diktira Izražavanje, Pod kosinom Razgovor sa samim Sobom Udovoljava Razvijanje Ritma srca Na papiru Cigareta  Do kraja Izgori, Jer, Ubrzo prozbori Tišina Koju Dešifrujem Filozofijom Slušanja I Kušanja Psihi č ke svesti Unete u pesmu Nesvesna snaga Izudara mi srce Pa vrištim Kroz olovku, Specijalizujem Volonterski, Za novinare, Amaterski, Zbog bojkota I re č i Koje ne  č uju Usamljenost trpi Kada se zaboravi Nedostojni Obraz Medijskog mraka, Ugroženih Svraka Nepokoriv I Zabranjen, Apsolutnih Apsolutista Niškog reona, Plovim kroz Pero Svojih otkucaja, Usaglašenim Korakom, Bez preticanja!

Konorarni Radnik Odvikao sam se zelenila mnogo sam vikao pa završio na betonu Na kartonu do č ekao sam koronu Izvanredno stanje U prodavnicama klanje Beton me tišti i upija svaku kapljicu znoja Beton me hrani i brani mi da poletim kada se setim I primetim da okove imam, da rokove cimam u rovove vučem noge ostavljajuci trag Jer vrag me povuk'o pa me dotuko a plo č nik uokvirio pa me primirio Moja maska nevidljiva je A svaka bora je ja č a od tog dragstora neumitno što reže svaki cm mene Moja vakcina je prepuna bakcila Energija sa promaje odavno se maje u glavi i ušima zuji sirena, bez vida i stida Na ulici mojoj izolaciji  i dvorištu i ku ć ici.

Chapter XX Nada u bolje sutra stvara gladna jutra... I loš naslov na korici, bez sadržaja.. Stomak stvori pesmu bez strofe Do katastrofe poznate razmere kada i uslugom do obroka  postane i ostane trag na rebru...Krila zbijena. Osušena zbog predugog leta... Ranjena. Korica se uvukla i ustukla.  Lažan je sjaj kokosovog ulja. Krateri su to! Ostao je dah i promaja kraj zuba. Truba. A gorivo je skupo. I djevrek kod Ivka. Nema više slavlja. Nema. Samo trenutak se  č eka.  Cedi se duša na vetru. Bez pitanja i samoinicijativnog saplitanja. A u kostima ledeno doba. Jbg. Zar odustati sa rukama na usnama? Grebati zaraženu ulicu i odbacene nudle? Koverta je urucena i pre svih operacija samo se plašim da je otvorim! Plašim se da napustim osmeh. A gušim u suzama i nevidljivim prugama zatvorenika sopstvenog sveta.  I neka. Žao i nije. Cudne su to pihtije. Prokuvan žele koji se topi i nestaje

Chapter X (Džaba pakao kad' nam raj upropasti...) Zdrava konkurencija ne postoji u nezdravoj sredini...Smetlištu... Kao po kazni, okružen otpadom... Propadamo svi, ne samo ja, znate to? Istorija ne prašta, koliko god je pisali, uprljani našom krvlju, pobednici. U odelima, maskama sakrivaju modre i odrane obraze. Pa gaze li, gaze! Suocen sa pogledima energetskih vampira, plivam u blatu, lagano. Plutam ispružen u mreži djubrišta što vrišti. I tišti. Ubija emocije.  Te cicije bez ljuske. Smrdljive, ljudske štetocine. I cine! Sa osmehom. I darom. Da grizu kosti. Nema ko da im oprosti taj prosti lavež.  Gde je davež? Gde je sunce u dolini oblaka?  I srce se osuši u ovoj suši. Pa otpadne. Pobegne iz unakaženog tela.  Place dok skace! Cvili! A ideje radja. I trud. Svud. Da li su uzaludni otkucaji na ovoh lajni? Podrška kruta! Pumpa na suvo uplakanu krv.. A crv jede. I prede. I gmiže. Dole, niže. Pa se kuva u prokljucaloj vodi... I izrodi ove reci dok se ne ispreci novi trep...

Chapter VII Nemerljivi koraci čine celinu, naizgled nevidljivu krvnim sudovima koji plešu. Uostalom, računica je prosta: Korak po korak - raskorak. U zemlji što radja.  Čudno ?  I bludno i čudno! Bez vrednosti do čednosti i gluposti!  Taj ples na užarenom pločniku pritiskala je dodatna želja za uspehom.  Na razrovanom polju jeftinih emocija. Ples u tišini.  Konkurencija nezdrava. A cena prava. Dodatni bonus škrtom CV. Jbg. Bezbroj ideja stvarale su znoj toksina koji sam pokupio svakodnevnom nadom u ulici razvrata.  Sam sam odabrao taj put. Uštrojenom ambicijom skovao sam plan, nikakav.  Usput krše ć i kodekse kad god stignem. Kopao sam jamu svesno nesvesnim odlukama.  I onda vapio za pomoc. Hitnu. I bitnu. Meni. Samoubici sopstvenih ideala.  Željno iščekuju ć i plodove ve ć  osušene bašte...

Sin Niša Ja sam Sin Niša od Oca Rtnja i Majke Toplice svete vodice što zivot mi podari Vazduh da dišem Rtanj moj čišti Životom da plivam Toplica me drži da me život ne sprži A ta majčinska ljubav me drži da ne potonem da se ne izgubim i tog opasnog vrtloga zivota Da dišem gde Žito radja Da se krstim  gde Jošanica nova stranica dušu pogadja i nanovo radja Ja sam Sin Niša od Oca Rtnja i Majke Toplice gde Žito radja

Sunce je Osmeh Te subote knjige su spavale jedne kraj drugih Povremeno bi ih vetar probudio I okrenuo na drugu stranu Sunce bi im davalo osmeh Sunce bi im davalo želju, da ipak završe u nečijim rukama, zagrljeni Vetar bi i dalje listao telo i sadržaj, brisao im suze, jer garaža prokišnjava Čak bi im i prve komšike - ploče redovno dobacivale da je njima lakše Tako su ušuškane, da vetar nema prodju A ni ruke ih ne glodju Samo sunce osmeh im udeli, pa ih očito rasani na pločniku hladnom, beton je to i stara staza toliko utabana A sunce je ekstaza, život što buja, osmeh što leči, kada miluje korice kao obraze, obrazovane energije Sunce skupi sva slova u jednu mapu, jednoj bajci ka prirodi, majci

Srce znojavo Kada me zatvori zlo ne dodirnem bas dno grebem i jedem kožu izakanu odavno istetoviram tajnu mapu i put bez kraja do raja što dalje od ovog pakla Isteruje me ološ rodjen kraj mora a gora je zloba tog mucavog štirka što razdvoji rasu i masu treznih bez njene kaše kojom truje svako srpče Kojom kazni svaki korak, zbog nje je gorak! Svaka lista koju ona kroji mi znoji srce kao da plače i beži iz tela Ne, duša nije uvela već trpi i crpi svaku kap nedosanjanog sna minijaturne kobile iz kolibe kraj stena, te slane vode żedj što ne uteši i obraze modri kada reši da satre narod koji njen nije usled boranije lice zla što krije.

Chapter XVI Sveće nema a ni sreće... Tako je blizu, par ulica preko, bezbroj planina daleko. Uz brdo, bez lifta. Koračam ka osami da se družim sa tišinom. Ni prašine nema. Nije odolela mom plesu u tami kraj kosina...I, toliko nedorečenih priča na maternjem jeziku sa ocem... Tih trenutaka sreće u mračnoj zori pre sunca, zborio je otac. Naštinu me učio veštinom borbe bez kraja. Do kraja. Do sjaja u zemlji. Tog bračnog kreveta gde je jorgan trava...a crv jabuka. I ta moja odlika namrštene stene je predrasuda pre suda i porote. Važile su presudne reči samo onih čija krv sam. Čija koža sam. Čija kost sam. I sam za stolom ja ne sečem kolač. Ne. To vino je prosuto odavno. Ka dnu. Na izgaženom blatu koje je utaban put ka dušama drugih, meni nepoznatih silueta na banjskom vetru. Na toj padini bez vinograda. Bez loze i bez koze. Bez strelca. Bez ovna. I tanjir prazan hranio je dušu mladjanog buntovnika, kraj reke tamo neke... Sada u betonu živim na plafonu. Kraj bistrih ljudi mene budi misao jef...

Chapter XI 40 dana da se duša odmori i provetri kraj starog groblja.... Tu, u izobilju zelenila i cvrkuta noćnog Inspiracija i volja za životom nadodje kada sunce zadje, u tišini koju remeti, jedino, prašina sa skupocenih automobila doseljenih čudaka.. Cvrkut, ta pesma slobode, nadjača besmislenu brzinu praznoglave elite! Sloboda se ne meri jačinom i brzinom, samo smirenošću i snalaženjem u mraku Ta tama regeneriše srce a i svako zrnce koje pliva u crvenoj reci... Odmor će ojačati zid, podignut i rasporen na betonu niške avlije Odmor radja stih i ton, prilagodjen smirenošću svake grane u mom komšiluku Moja pesma je strofa nemogućeg ponavljanja razgovora dva slavuja! Moji otkucaji prate šum drveća i opalog lišća! Odmor je refren njihovog pokreta! I ma koliko dana nedovoljno je ispratiti večitu pesmu udvaranja komšiluka Ta večita borba svetla i tame, gde su ljudi tama a noćni pevač svetlo. I tada...Svetlost postane Tama!

Chapter XV Najebah od grčeva! Totalno! Bol koji budi noću vodi me do krajnjih granica izdržljivosti... Skakućem po sobici ko ptica na uzavreloj žici, sa naponom Ravni tabani prilagodjavaju krv da lebdi unutar već proširenih deonica. Do srca. A ono bunca li bunca. I sanja da ganja zelenog leptira. Na radost. Možda. Lovim vazduh sa metkom u nogama. Vežbam glas za zabranjeni nastup. I otkud knedla u veni? U meni? Zašto gorim na ringli? I da zborim da se borim. Itekako. Budim vec izumrli komšiluk već odavno zakovan u kočini zadruge i priključen na kafu sa gomilom šećera ~ baš sladak život. Grč kida i lomi kao Napaljeni Deda. I nazad i spreda. Ne da. I nikako da me izbaci iz vida ta nevidljiva stoka! Žestoka! Prži me čvrsto! I ponekad, iznenada, zaspim i prispojim snove u jedan veliki roman...

Chapter XIV Život kraj vode produži put Život na betonu ubrza muke, izaziva jauke, peče testise pa ti smesti se i onesvesti... Usred betonirane nauke, zloupotrebi trud, pa uzalud tostirana šunka i sos Malterisani ponos odagna radost hoda A baš mi se ne da da legnem na livadi Da osetim potok i protok krvi kroz vena oslobodim... Ne da pa ne da! Nepravda velika! Za staž sa beneficijama ispade život obična fikcija... Nigde vode a česme na svaki korak I onda raskorak, kleti! Prokletstvo života u grada, tu, tik uz prepunu mesaru Tik uz mirišljavu pekaru A ja moram da se javim lekaru!? I to je suviže blizu, čak i to Samo recepti i lekovi koji kao ublaže bol i topla stopala A mene pa spopala lažna sktomnost upečatljive ulice bez udice Mesto je moje par brda daleko! Mesto je meni u nekoj seni krošnje što hrani! Umesto raja i testa mene smesta opali po glavi toplotni udar pešačke piste, gde caruju gliste... Gnezdo je moje van ovog sokaka! Ali, kako se odupreti brzom životu? Kako naseliti napušte...

Chapter XII Ne osećam bol već 20 godina! Ništa! Ama, baš, NIŠta! I posle poletanja i sletanja u Danilovgradu, telo je bezbedno. Otporan sam na bol. Ni sam ne znam kako. Kao, tu je, kao, vidi se. Hm. MBG je to! Otporan na vetar i na pakao. Jeste, dosta sam plakao kada sam se prizemio tog marta '99. Jeste. No, i pre googla sam oguglao. Čudno? Moguće! A, bilo je itekako vruće. Možda jer je Jadran u blizini. Ko zna. Vodnik Mučalica je baš mučenica, jedna. Ali, Jovan i Hasa su ljudine bili. Nadam se i sada. Uprkos praznim hangarima, ostavljen sam sa puškom kraj istih, mada čistih. Znalo se da stiže iz Avijana pošiljka. Znalo i čekalo. U mraku. Samo par dana nakon snega. Koji dugo nije obilazio taj kraj. Bio je raj. Ali ne i kraj. Za mene. Ne. Samo novi početak. Plakali su moji. Tražili ime poginulog. Strepeli. Oba deteta van doma. Daleko. Tu preko. Baš daleko. I sada kada mi kaže neko - Lako je tebi - Naravno, u pravu je. Ja sam puzao dok su 4 pale  ja sam video Stajićevo telo, na mestu...

Chapter IX Težak je beton za riljanje... Brat ima sestru, a ja sam samo polubrat zajedničkih roditelja! Krv drugačija! Odsustvo zrnaca proizvodi tremu srca. Dodvoravanje lažnoj familiji ne dolazi u obzir! Drugi ljudi su to! Samo poznanici na jednoj od stanica prilikom menjanja izlizane gume, a oni su točili gorivo... Moje, isisavši nemali broj kapilara... Čudna je to dara - nelogični razlomak. Odrekao sam se raja da bi slučajni poznanik uzviknuo stop! U toliko decenija odsustva, moja su braća druga prezimena. Neka druga intelektualna elita. Jer, rodjena svita odrekla se mleka radi kajmaka. I sada štuca. Sada prede u tami. I grokće. Pred čin. Izazvani ničim. Udruženih snaga grobove čuvaju. Urasle u korov koji i sami poseduju. Dugi su to papci. Vrapci. Vrane odabrane da kidaju venu na vetru ako im dozvolim. I krivo im i što postojim. U retkim trenucima slučajnog susreta vreme stane. Crni mesec grane. Od te stoke slane. Uprljane krvlju zajedničkih predaka grabili su leš živog čoveka. I ne...

Chapter VII Vazduh na gram u ulici parnih mašina doneo je, itekakve, promene... Na gore Pomešane misli, sakrivene iza masnih korica, prouzrokovale su neodoljivu bojazan da je, čak, i pametna reč, odlutala van betona najpoznatije staze.. Metastaza neodoljiva! Na prvi pogled suptilno neiskvarena, vremenom je dobila drugi oblik. Zavist. Zavist i nepokoriva želja u sunovrat! Jednosmerna trka. Van parkinga i pauka. Ali žestoko kažnjiva. Prkos uprkos pendreku i zgužvanoj košulji sa prezimenom parila je i poparila već napuklu kožu, izmučenu dobrovoljnim vešanjem na javnom mestu. Disfunkcionalna sredina savršeno funkcioniše u ubijanju volje nesavršene energije ali izuzetne individue, pojedinca U širokom spektru bezidejnih saplitanja prednjačile su odavno poznate strele. Uprte u raniju humanitarnu pomoć! Naizgled veliko prijateljstvo pretvorilo se u kašu otrova već zagorele šerpe.. Beskrajno poverenje je lako prokockati. U društvu lažne ideologije i nepotrebnih rutina iskrvarila je poslednja do...

Chapter IV Mašta zna da izrodi svašta kod siromašnih, ali neveštih sanjalica. Pa, kao udica strmoglavo kida deo po deo. Truneći na pešačkom podneblju  redovno sam odlazio u sumrak pravog dvorišta. Kao Ferdinand. Mirisao i opipao drvo što radja iznova. Padao kao istrošen list na vetru. I dopuštao da me gaze. Usred zaraze. Nevešto sam se sakrivao iza stuba ideje što izrodi. Skrivao i suze iza jeftinih naočara. Tako redovno sam prao sočiva u očima prerano ostarelog starca. Punog udaraca bez odgovora. Neki me inat terao da ustanem. I svanem. Toliko rano da probudim i ptice na Starom Groblju. I pustim glas u pesmi iz srca, meni jedino razumljivoj. Prepoznao sam adrenalin, ne čitajući upustvo. Mučilo me nešto drugo, ostavljajući posledice meni lično ne pojmive. I taj let od Danilovgrada do Bergizela...Dug toliko godina, svetlosnih i mračnih...Let u nepoznato sa poznatim koracima i stanicama usput. Toliko kratkih besmislica od betonskih povlastica u kamenoj Gori do mermernih stepenica poč...

MELEM Za davnu ranu srca hranu elem moj si melem Taj dodir lekovit zivot bajkovit   kad' koža sija nasa prica prija Melem srce mi leciš elem kad se tako a veoma lako pred provalijom ispreciš, vene zaleciš Za davnu ranu, srca hranu, elem, moj si melem To nije drama vec srecan komad, scenario Boga a, bio sam nomad Most ka raju sto drugi ne znaju, nikad ne doznaju na vreme prepoznaju, elem, moj si melem Odavno ti rekao nisam sada kada mi je  zivot iskontrolisan, onaj staklenih nogu obrisan, a, ja naelektrisan da budem sa tobom prisan, elem, moj si melem volim te zato lekovito zlato

Naštinu Meni je dan lep  kada tebe vidim naštinu I uistinu kada se desiš kada sve podesiš Kada obraze osetim kada primetim kako dišeš kako mi srcu pišeš Kada me vodiš rukovodiš mi dan i san I osmeh i dlan Kada otvorim oci u novo jutro kada te probudim kao slucajno Kada se ljutiš jer još bi da spavaš i ležiš Kada režiš i rešiš Meni je lep dan Kada tebe vidim naštinu jer uistinu znam istinu što srce diktira Moja lektira kada me tvoja ruka dira i lista jer odista budem ko bista u tvom parku cveca A to je i sreca Kada sijaš naštinu mi srce uvijaš Pa moram da se štipam Da možda ne sanjam i sebe ganjam A mojoj princezi se klanjam Naštinu Te volim Nikada ne mogu da odolim Da te ne volim i pazim i mazim Naštinu i cuvam našu Baštinu

Srce u duši "Ne piši, ja ć u pisati tvojim srcem, koje je u meni Ne pevaj, ja ć u pevati tvojim glasom, zbog kog' drhtim Ne brini, ja ć u brinuti za oboje" Srce mi priča a sam sam u sobi kao u utrubi majke koje nemam više Pa sada pevam u sebi Pa sada drugujem i tugujem za dodir što fali Ne mršti to lepo lice moja Slavujice, što krila širiš, pa mi maštu daješ, pa mi vazduh čistiš Jer se trudiš, jer se u srcu mom budiš Sa mnom hodaš. Sa mnom lebdiš. U meni čistiš krvotok A, poslao te Bog baš zbog toga, života moga Da ga veseliš, da ga onesvestiš od sre ć e Da ga kudiš i po potrebi zaludiš, kada energija vrišti i ništa ne tišti Kada Sunce me budi tvoje, u meni odraslo je Pa pišem i pričam jezikom duše što se spojiše.

Adresa Prebivališta Ulica bez knjiga Je ulica Bez broja Ulica bez knjiga Je ulica Bez duše Tu se Barijere Ruše Mada, Kada je postavljena Nevidljiva linija Vidljivih Otimaca duše O tome se Ne piše Zato Tiše! Cuju oni I list na vetru A to ne ide U etru Zabranjena je Misao O tome sam Vec pisao Ali džaba Moj krik se Ne cuje On kao da  Truje Medijski prostor I  Zato zastoj! Od ulice Pobednika Postade Ulica Poraženih Namerno Zgaženih Silueta Pendrek je cudo Kao i pero Vladinih službenika Što zacuta! Mi smo Strašila Na njihovoj njivi Zaprašuju nas Vašima Sopstvenog leša Koji truje I psuje Jel ima cip Da vlada Ima trip Da sada Totalno i Zauvek zatre I taj mali trag Života kraj stuba Tu mladost I radost Poštenog sveta Poštenog rada I iznenada Tu više ne cveta Pamet Tu vlada kijamet! Hvala ti ulico lepa, Ljubim te,  Mada si  Prljava i slepa, Hvala ti adreso moja,  Domu nadanja I neshvatanja Umesto mene -  Njih hrani Oni su izabrani A tako ukaljani! Od jutra do mraka ...

O_O (Okice Onlajn) Tišine ce biti i kada okice unuka gledate onlajn, jer sadašnja cutnja se leci vekovima i lekovima! Srbi nemaju razloga da budu ljuti, jel da? Održavaju i podržavaju rak i bolest koja se širi?!? Sveže okreceni leže rascereceni oprecnog shvatanja realnost što truje! Iako im srce boluje oni se ne micu! Usadjeni ispred kutije bez pameti što im lažno sija pa im prija pažnja otrovnog mesa sa ražnja dok ih vrti i trti gluplji od njih... U tišine sobe ponašaj se robe, ne govori sa decom, ona imaju preca posla - broje sekunde do leta, tako pametna raširiše svoja krila kao andjeli bice vam nevidljivi Hranice ustaljeni vonj zaraženih roditelja bez portfelja... Neka niko ništa ne menja, neka svako samo klice: Mi smo picke od roditelja! Mi smo umorna pseta istrošena i osušena u svojoj sujeti! Deca ce nam slati za hranu i net! Ne ostavismo im ništa u amanet, sem kruta lica i isecen jezik, nemu sudbinu licemerne okoline što nas zakopa žive u novoj njivi! Tišina ne radja pšenicu, sa...

Majka istinita Dekada i po bez mleka i smeha kako je samo  ona znala Tako vredna i mršava previše je slušala srce tudje, 'mesto svoje Bilo je ludje uz sokobanjsku krv Uzavrela ljubav iz koje se izrodih Pa zaronih  u bazen, krokodila pun Birao nisam, žudeo jesam Ali, ne žalim, njeno sam dete Možda bi  ponosna bila, ko zna.. Moja dobra vila, odletela u bolu Moje snove snila, otišla u hodu Van koraka mojih, van obeležene strane sitninu je krila za sina da ostane I onda  srce stane Zaboraviš na  ravne tabane  i koracas Baš kako me ucila, tako bleda i sjajna, tako seda i mlada Duhom, koji me drži A, zna da me prži, zna da me kida Ja nikako  ne gubim iz vida -  najbolje detinjstvo uz tebe, majcice,  moja svetlosti i svetosti

U horoskopu sam Jesen Vecno urezana karikatura krasi tablu uništene škole kojom koracah starim ocevim cipelama na casu fizickog Bejah ismevan prostim recima tadašnje elite omiljene Ivanki, koja se svojski trudila da mrzim detinjstvo da mrzim septembar da zavolim kraj juna Da volim iskop kanala sa ocem A ne knjigu Da zavolim cišcenje zgrada sa majkom A ne knjigu I... Sada imam brigu! Voleo sam roditelje A tek sada zavoleo knjigu U deceniji petoj! Bruka! A muka me naterala da se muzikom bavim, mada se ona bavila mnome Toliko o tome... Od knjige živim Ali ne od pisanja To ne cita niko To ne sluša niko I zašto bi? Na vreme su citali Zašto bi sada? Kada, jednostavno, i vremena nema Kada i mladost se osuši kao list i poleti U smrt U horoskopu sam Jesen Mada je nisam voleo kao mlad i sada, ovako star a srednjih godina, ja sam list na lipi koji škripi i svoju krv davi bespotrebnim recima ukovitljenog ulicnog suvenira sa srcem što vibrira, ocima oca, telom starca koji ne razume svoju krv, mozgo...

Pucina Umreti sa pogledom ka pucini Oh, hajde ucini da me pesak osvesti i ocisti sve pošasti Da zabodem vec smrvljene kosti Kraj limenke piva i štapa i kanapa Da iscuri duša i otpliva daleko van dna gde niko i ne zna za zlokobni virus coravog ništavila Da iscuri i, najzad, odrema pa promeni plocu Promeni kamen Promeni zvuk Koji pišti u ušima taj pritisak nasmejanog zla poremecenog i alavog žderaca duše kojem se dive ljušture bez lica, bez kose koje i ne prkose žedni vode preko blaga I ja da se uspavam ovde a probudim na pesku i onda mogu da se uspavam, zauvek

BLISTAM KAD LISTAM Opet knjige listam i blistam, rukovodim posteno gledam izostreno naostreno da opet razbijem redove zbijem za napad! Sistema raspad osecam zov crvenih na sex, prava gomila kod mene udomila van sezone punog pansiona i losiona jer sijam da listam i blistam krvavih saka iz meraka! Mislim u sebi da se priblizim tebi, nasa sezona bez pardona non stop se pise dosta je bilo kise i nije klise kad kazem srcem ne lazem: Listam i blistam k'o glavni junak tvoje knjige, bez brige tek se stampamo i spartamo ka sutra i novog jutra, nove price dva junaka ti i ja nova korica. A,ja blistam jer zivot s'tobom listam!

Pesma Mom Starijem Bratu (jednog popodneva kada je grad tukao grad) Secam se '99 u ratu kad pisah pismo bratu iz vojske iz drzave crnogorske to koliko fali i da ga voli brat mali Stariji i mudriji brat ko brat, dok je besneo onaj prokleti rat, nedostaje kao i danas moj namrgodjeni brat Vreme je sad kao mirno a ustvari tiho i nemirno, opet je brat daleko a i zivot nije ceko da mu kaze drugi neko Grad Nis,nas grad nije ni isti kao nekad, a ni mi koliko zeleli pitanje da li bi umeli i jednom godisnje slucajno se sreli hteli ne hteli Moj stariji brate, dok grad bije tvoj grad i fali ta krv ista reci je lako obraza cista: da zivot obojici uz zene i decu i zdravlje  zablista

UNUTRAŠNJI EMIGRANT Duzina ruku sa salom u struku ko krila andjela raspon oktave energija je manija mada dusa starija Nogu isaranih oziljcima odabranim let u bolji svet kao pcela na cvet Cimet i med takav je red, neiscedjen limun problema imun Bazen bez hlora na suncu bez bora, ka vecu staraca duhovnih mudraca Drugaciji cvet lepsiji svet, pcelica stara kad dusa odmara Radost inkarnacije, bez manipulacije, do novog tela bez straha i opela Sad sirim ruke lebdim ka svetlu, sad mirim noge spremio metlu Dok srce diriguje dusa mi miruje, dok krv je cista i obraz mi blista Svetlo je tu uprkos vetru, radost je tu na hiljaditom kilometru Zivot ko sekund ugla mastovitog, pred konacni sud tog leta opsirnog Uz pojanje andjela pesme iz srca, bez trovanja duse telo ne grca Svetlo sto leci mlada dusa kad kmeci, molim u tebi Boga ka sebi Strpljenje ko nauk iskustva bauk, polozeni ispit radosti jauk. Neiskvaren od drugih jezika dugih, protiv otrov deluje rajski me miluje. Do novog pocetka koracanja sme...

Zašto Zašto me moj rodni gradu  teraš Zašto me za srce ujedaš Zašto me popreko  gledaš Zašto mi priliku nedaš Šta sam ti skrivio rodni grade moj ulice moja podrume moj Šta sam ti to rekao pa te opekao unakazio a znam da sam te iskreno mazio i pazio Zašto me nišavo moja daviš ti nikako da shvatiš ko te miluje nogama dodiruje ko ti se klanja u nedra tvoja sklanja i ljubav ti poklanja Zašto me moja reko gabrovacka kudiš zar da zbog mene ludiš kao da ne želiš ni da vidiš pa me se stidiš Zar me i Cair tera kao nekog kera bez uzice i sve ostale ulice mi pljuju u lice Zar me se i ti tvrdjavo  odriceš pa kao da i poriceš energiju što ti dadoh a još tada znadoh da me i ti ne želiš Zar me i palilula i marger ne žele više pa moram što tiše da se iskradem kao da kradem Zašto me moj rodni gradu  teraš Zašto me za srce ujedaš Zašto me popreko  gledaš Zašto mi priliku nedaš Zašto me za srce ujedaš

JABUKA Na ljubav bez proracuna moje srce racuna u skladistu kreacije podrumu vibracije Zanatski magacin neobjavljenih ideja, stihova bez korica kad masta zagolica Uvek sam negde izmedju sna i jave, usled nistavila mulja i poplave Odavno alergican sa pravom skeptican, mraka preko dana krvi tokom noci Bezkompromisan sa najgorima pedantno nafilovan, malih ljudi osudjivan non stop kreativan Neukaljan mi obraz a protuve me pljuju, te beznacajne ljusture istroseno truju Dosta sam trosio reci dobrovoljno davao krv, drugacija sam sada jabuka koju ne izjeda nijedan crv

IZVINITE, VOLIM VAS Izvinite,volim vas oprostite,molim vas sto vam ukradoh srce Volim da volim vas, molim se za nas potpisa vredan cas Srcem za srce i deca tuce, cekam taj cas pune kuce nas Gnezdo ko jezgro, planina cista osmehom blista Izvinite,molim vas drugacije volim vas, kako znam i umem jer,zbog vas sam rumen u licu, sada znam moju stanicu ka nebu uz oblake uz te vase oke uz tu vasu snagu moja frau gospodjice sveta dali ste mi svetla Ljubicu jer volim vas! Grlicu jer ceznem vas! Umrecu kraj vas izvinite,molim vas znam da volim vas! Oprostite, svakim danom me zavodite, kroz zivot vodite i volite Taj san uz vasu ljubav meni je ubav, meni je drag i kada sam nag i kada smo jedno moje cedno, volim uz vas kad svice kada smo jedno bice. Dozvolite da volim vas!

DOM Dom je tamo  gde je coveku  dobro,  gde te postuju, cene, daju sansu, priznaju tvoju  kreaciju. A ne gde te pljuju, lome, gaze  oni koje poznajes  20 godina, svi oni koji cene  svakodnevnu  prostituciju, koji gomilaju  djubre  pred svojim domom  a  ne kapiraju  da je najvece  djubre  ustvari  unutra. Dom nije mesto  gde  zbog jednog  primitivca  cela zgrada  nema  vode na plus 40, dom nije  ognjiste  koje ti  okolina  potpaljuje. Dom je  tamo daleko  gde  Daljina  fali jako!

Društvo mrtvih filozofa Oni su usisivac  a ja sam drzao kabl  i  ukljucio u moj  steker,  da mi potrose svu energiju  dopustio sam, bio saucesnik  sopstvenog ubistva  energija je nestala, telo bilo u komi, bio sam biljka  koja je sanjala -  i sunce i kisu Bio sam pod zemljom, dodavao sam im lopate  da me jos brze  zatrpaju zemljom  u vecni mrak

Golgota Nisam prihvacen  zbog materijalne  situacije, nisam shvacen  jer nisam  umnobolno bolestan  Moj konto nije radostan, niko sam i nista, za prodane bezvredan, za odane jedan  Kakva reklama za Uskrs, za one sto petkom mrse, gutaju ocima prste, namerno srce kameno, nedovoljno normalan, od prljavstine opran  Ne pravim paradu  od Uskrsa, tu paradu srama, moj zivot nije drama  Nisam prodao dusu,  za bolestinu, da bih u srcu  imao susu  Moj jezik je normalan, ne gubim ga u grlu, moj recnik je srodan, ne prljam ga u ludilu  Ja sijam k'o sirijus, ukazujem na put, za razliku od nekih, osoba prekih, meni je stalo  do moga gnezda, Kako sija moja zvezda, Alpe probija, oko nje ko parodija, komedija tuzna, pomagala ruzna, bolesna tastina, emocija nemastina.

ISTINA JE KOMPLIMENT Istina k'o taština sopstvena bastina to nije nemastina, nekog ubija mene obavija, uspravi, razbudi, ako se na tren  uspavam, potpuno me odalami, urazumi  Jer, moja savest je tu, i prst na celo, nema tu neke filozofije, preterane psihologije, fizionomije, ljudi smo, na nogama se podnosi, ledja se cuvaju misli ugruvaju istina  je kompliment za mene To cenim - oci u oci, ko ima srca, a to je danas retko, najlakse je zatvoriti se u sebe, uklopiti  u ništavilo, sivilo beznadja, bez morala sumnjivog kapitala, umesto istini pogledati u  oci Istina je kompliment za mene, ne znam  za vas ali jeste  za  mene, ja to tako gledam, a tako i valja, zar ne?

DRUGO IZDANJE Ulica me ne voli  no to me ne boli  Razdragane korice knjiga, bas njih i briga, vetar ih miluje  u etar ih salje, negde dalje   listovi lete  kao konfete, a mene ako se sete  musterije ljute, nesvesno krute, etikete mi kace  dok mislim  na mace  Zato se ne osvrcem  ka buducnosti okrecem. Stepenike gazim  ma ima i da lazim  ako treba  do njenog rebra  Njena jabuka  ko moja obuka  prava odluka  A,ulica? to vise nije -  nje se i bojim, znojim  ona u ofsajd  znala da vuce - bilo do juce  kao kuce  u sinteraju modne piste  gde caruju gliste  Nema vise  samo tise - oni bi da vode zivot moj  jer nemaju svoj  Nek' ulica usisa  da dise normalna manjina. Drugo izdanje,korica nova, stranica sveza, prepuna boja-moja ravnoteza.

Unplugged Zena,struja-kakva oluja,  Dva u jedan-to je presedan  I mrak miluje, ali kad zena dodiruje, tada mrak na oci pada, mada kakav, ne volim ovakav, molim za kratak  i jutro sto pre, tome se srce raduje, lome se meni ograde, ta granica nuzna, stanica tuzna, ulica slepa nije mi lepa  k'o ranije, a i stan mi je veci, kvadratura cudna, radost je budna, mada lezim,  nigde ne bezim, odgovoram sam sebi  pitanja teska, putanja bez dranja  sad me oslanja  na veru,nadu,  nema vise uzivanja u jadu. Zrtveno jagnje  unisteno izdanje, Novi broj je odstampan, drugaciji kroj  spreman za viseboj, dugacak fitilj se  kad tad ugasi - samo uz mene da si 

Maleno srce tatino  Danas sam oslepeo  daleko odleteo  pokusavajuci da srce  pratim i vratim  Uplakan,slomljen, ukocen na vetru, preskocen u etru  Srce maleno, ni tatu nije upoznalo, majku prepoznalo, tu zenu jaku  u Buhu,na proplanku  Nas leptiric rasiri krila  ne odmila,moja mila, vec zbog klime, cudne plime i oseke, daljine neke  Odletelo a nije ni puzilo, otrcalo a ni hodalo  srce tatino, mamino  Energija se ponekad i ne vidi, ali je tu,kad covek predvidi, osedi od zelje za kceri moje, ponos nas  i da znas  moja mila, poslusaj tvog bramila -  Bog deli nagradu  a mi jesmo u redu, odavno samo da cekamo  i da se ne predamo  

Ugasi cigaretu Ti tamo moja damo ja bih da te ljubim samo, ugasi cigaretu, posvetimo se krevetu Bez tebe tišina, neka nepoznata prašina, guši me danju,guši me nocu a ja tebe samo hocu Želim te danju,želim te nocu baš mrzim ovu samocu, gde pricam sam sa sobom a,voleo bih da sam pred tobom Da radimo na deci dok nas sa ikona  gledaju sveci

Zašto te volim Zašto te volim kad ponekad ne mogu da odolim i zamolim da spustiš glas zbog nas, zbog dece nerodjene, duše uvredjene, noge povredjene Zato te volim energijo bliska zbog tog tvog stiska i vriska Zašto te volim kada rukama golim za vrat me hvataš, ocigledno ne shvataš reci kad se ispreci visoki ton Zašto te volim kad u sebi gorim ponekad bojim i znojim uz dodir Zato te volim energijo bliska zbog tog tvog stiska i vriska

Autoritet  Autoritet    Kvazi imunitet, nesposobnih  rivalitet  Roditelji invalidi, deca bolidi, trkacka staza  kao metastaza. Oboleli ne miruju, zdrave dodiruju, prosirene farme  ne izasle iz larve. Rasirenih krila  maminih debila  sakrili nam sunce  farma je za junce. Zatrovane stale, kocine,zivotinje  modifikovana hrana  nekima je brana. Klinci bez ideja  golotinja,giljotinja  mozgovi bez dara  iz seoskih atara. Bezanje  sa casova kulture, vaspitanja, blejanje po ulici  uz povike i  dranja. Decenije izgubljene, glave pogubljene, praznina i promaja, inteligencija neosnovana. Dzukele van dvorista  sa planinskih izvorista, seoskih livada, turbo folk parada. Autoritet    Kvazi imunitet, nesposobnih  rivalitet 

Oluja ljubavi Na plus 6 padam u nesvest, magla me tuce i danas ko juce Oblaci me miluju osmehom dodiruju, sneg u julu, predvidjam oluju Oluja ljubavi, zatišje pred buru moja ljubavi radimo fiskulturu Planine se kriju, ko da nešto znaju, planovi se biju osecam energiju Naša je sobica bas prava dobrica, ta naša sobica ko usputna stanica

Mestimično sa padavinama Dok se jupiter okrece oko moje ose mene misli drugde nose kod nje,kod njenog srca zakljucanog Kiša rominja,nebo sija kako li je moja najmilija da li spava,da li sanja kako je ljubim Kako je stežem, dok me grmljavina plaši nogama dodirujem jer ipak smo naši Moje suze su nista u moru onih vani uklopile se same u ritmu neznanih Jupiteru moj pleši i dalje,dalje okreci se molim te osuši lice i moje suzice  Saturn mi suši lice stan me guši nemilice zidovi mi igraju pred ocima tako se to desava nocima Moje srce daleko kuca odzvanja od bola, cudan je to ritam koji sece me na pola Dok napolju kiša plese srce mi place udara jako skace Da li sam pogrešio o tebe ogrešio istinu rekao kožu opekao Jupiteru moj pleši i dalje,dalje okreci se molim te osuši lice i moje suzice 

ZAKRPI MI SRCE Pojavi se niotkuda iznenadi me zagrli me valjda i ja zaslužujem malo pažnje Daj mi deo sebe pruži mi ruku ulij mi nadu vrati mi osmeh Ocaraj me svojim osmehom svojom toplinom svojom iskrenošcu barem toliko sam vredan,zar ne Budi tu i ako me opet krpe ako me opet seku i šalju na generalku Kada se probudim,to jest, ako se probudim iz anestezije dodirni mi lice... Ako se ne pojaviš uskoro koma mi sleduje zato što na staklenim nogama stojim... Budi svoja,budi to što jesi ne glumi ono što nisi ne traži nemoguce Pojavi se i zakrpi mi srce vec dugo je ionako šutirano... a,ja,nisam valjda tolika krpenja?a da me svako po volji šutira maltretira... Kažu da posle kiše i oblaka dolazi sunce ..ti,budi moje sunce..budi moja duga budi moja princeza Ja bicu tvoj princ, ovakakav kakav sam valjda i to nije malo..za tebe

ZAJEDNO Ostavio sam otisak na svako brdo oko tebe, ne osecam pritisak nema tu dileme Naša je klupica kao mira stupica, sto starija to lepša jos da se vreme prolepša Provedimo život zajedno, povredimo sve one skeptike, provedimo život zajedno zivot ne pruža mnogo prilike 4 X 4, sta ce nam više. važno je da telo naše  kao jedno diše Život je roman, odavno to znam, ti si moje cudo nikome te ne dam

SA MNOM BUDI TU  Ispruži se poljupcem oduži se, pojavi se iznenadi me Stvori se rukama uplaši me, otvori se nikom ne daj me Sa mnom budi tu legni kraj mene samo ljubi tu naše je vreme Probudi me dobro jutro poželi, uzbudi me baš te takvu ja volim Oduvaj me ko vetar planinski, cuvaj me važni smo ja i ti Sa mnom budi tu legni kraj mene samo ljubi tu naše je vreme

LUDIM DOK TE NE ZAGRLIM Srce moje vene nisi tu kraj mene gorim,ludim ludim dok te ne zagrlim Udaj se za mene budi tu,voli me Udaj se za mene daj mi ruku, vodi me Iako nemam ni brda   Iako nemam planina  Nocima ne spavam ponekad kratko dremnem brzo probudim nogama tražim žudim da te zagrlim Udaj se za mene budi tu,voli me Udaj se za mene daj mi ruku,vodi me Iako nemam ni brda  Iako nemam planina  Specijalne jedinice, moje slatke trepavice, tako samo žudim i ludim  dok ih ne poljubim Udaj se za mene budi tu,voli me Udaj se za mene daj mi ruku,vodi me Iako nemam ni brda  Iako nemam planina  Srce moje vene nisi tu kraj mene gorim,ludim ludim dok te ne zagrlim Udaj se za mene budi tu,voli me Udaj se za mene daj mi ruku, vodi me

Amanet Ovih dana gubim razum i pamet jer,nemam ništa da ostavim u amanet Sem pesama svojih,ja tako srce obojih i dalje se plašim ociju tvojih Da se ne brukam,tableta kljukam ne isplati mi se više da kukam Zbog sebe sam snimao,a druge sam cimao ja ispunjavam uslove,a socijalu nisam primao Moje srce je k'o krpenjaca zastaje pa lagano koraca Dosta je bilo šutiranja maltretiranja,foliranja Nemam šta drugo sem pesama svojih, ja tako stomak svoj zadovoljih Ko razume shvatice kad' odem patiti nece ko razume shvatice eh' da sam imao bar malo srece Da se ne brukam,tableta kljukam ne isplati mi se više da kukam Moje srce je k'o krpenjaca zastaje pa lagano koraca

  OSTAVSTINA   Uvek se zapitam,kad gradom proskitam uocim greske-svoje reci teske, savrsen nisam,necu ni biti problem je sto to ne znam ni kriti   Posumnjam u sebe,ruku ja dignem onda pogledam u oci,sam sebi namignem Posumnjam u sebe,ruku ja dignem tad' se pogledam u oci i sam sebi namignem   Moja ostavstina nije prljavstina samo je modrih ruku delo, uvek sam znao da stavim prst na celo   Dzaba i sarm i tople reci moje ja nigde ne videh kao oci tvoje, pitanje je samo dal' vremena ima srce sada pati,duga je to zima   Sad snimam ovu pesmu,poruku ja saljem neko srednji prst,ja celog sebe dajem Sad snimam ovu pesmu,poruku ja saljem za neke stvari u zivotu-lagano se kajem   Moja ostavstina nije prljavstina samo je modrih ruku delo, uvek sam znao da stavim prst na celo   Dodje trenutak,taj sekund zivota kada me stvarno i bude sramota al' ne sebe,vec dusmana ljutih, zato se na cudan put za...